Pusti ba, Maglaj je mali grad, rekoše mi ovu zvanično odomaćenu kontataciju u prohladno majsko kišovito jutro dok oblaci tmurni još uvijek spavali su u posteljini od neprozirne magle?! Jutros sam poranio, jer nije još pravi vikend (tek je petak) pa da se raskomotim ko paša na divanu da dremam do podne i uživam u pjesničkim maštarijama… Pripreme za vikend tek slijede, zar ne?! -Petak je! Osjećam neobičan mir gledajući sa prozora starog u nebeske zamagljene visine i čujem cvrkut ptica, onih istih ptica što na prozor mi dođu da pojedu jutrom hranu koju im serviram.
I tako, u tišini jutrom evo, razmišljam o tome kako oblaci sivi natopljeni suzama saosjećaju sa nama, šaljući nam jasnu poruku kroz natopljene suzama da sam život je promjena. Rekoše mi oni kroz snove, da ne brinem, i da poslije suza sunce nenadano grane… I tako razgovarajući s oblacima ustadoh da napravim nešto konkretno za ovaj naš mali grag koje bezuslovno volim… ali…
Očito, Maglaj je mali grad, jer dremali su oni kojima sam samo želio reći, tim osobama, toj osobi od moći, da Mi u Maglaju, nemamo rezidencijalnu kuću za naše prijatelje pisce domaće, balkanske, europske, pa i svjetske, zašto da ne…
Mi nemamo…
Mi nemamo kutak koji bi doprineo da naši prijatelji pisci i pjesnici stvaraju svoja djela u našem gradu a da istovremeno promovišu i naš grad time. I eto tako nešto jutrom na glas ja izgovorih Mi nemamo nešto… No odmah masa se uskomeša i poče da reaguje. Pusti ba to, mali smo mi grad, nemamo mi uslove za to…
Čujem masa viče, pa i oni koji o našim sudbinama odlučuju ovdje i sada. Ovdje ne govorim o Milostivom Bogu jer on je nešto sasvim drugo od nas običnih smrtnika, i nesavršenih ljudi koji mislimo da sve možemo, ili znamo… Čujem masa viče, pusti ba šta će ti to… A onda neko iz mase dobaci… Nemamo Mi uslove za to?!
Htjedoh da očutim, da se ne miješam… ali graja postade veća, i ja odlučih da izustim, dragi prijatelji, možda Vas lokacija brine, pa imate li Uzeirbegov konak, imate li Begov Han… Imamo, imamo povikaše oni u glas. -Zar to nije za početak dovoljno?! No masa sad još jače zagraji sad glasnijim mnogo grlatijim tonom…
Pusti ba, Maglaj je mali grad
Pa ko si ti da govoriš o tome, šta ti pametuješ… Malen smo Mi grad, i šta će nama uopšte to…?! Šta Mi uopšte imamo pokazati svijetu, i šta pametuješ ti koji nešto olovkom po papiru škrabaš?! Čudim se njihovoj graji i oštrom tonu, želiš srcem nešto dobro nekome, a oni odmah u startu ideju sijeku na djeliće.
Da bi argumentima potkrijepio ideju odluči da naglas kažem, ali dragi prijatelji, zar mi nemamo vrhunskog sportskog trenera Mahmuta Obralića-Mašu koji odgoji sportske veličine Senjamina i Benjamina Burića, Ili možda sjećate li se rahmetli Mehmeda Kuke koji odgoji sa svojom suprugom muzičku divu Almu Čardžić.
Ili, dragi moji, da li ste čuli za Ahmeda Bosnića, Salima Obralića, Šemsu Suljaković… Možda ste čuli za Edhema Mulabdića? Da li ste čuli za vrhunsku spisateljicu Rašidu Muhić koja bi u najmanju ruku za svoj rad u oblasti kulture trebala dobiti Zlatnu plaketu grada Maglaja…
Želite li još…
Želite li još da nabrajam imena osoba koji imaju šta pokazati i dati za ovaj grad… Nemojte dozvoliti da zavist i ljubomora ili politička sujeta ovladaju Vama, dragi moji, budite objektivni pa mi odgovorite vrijede li ti ljudi, i njihov rad i znanje?
Kažete Mi nemamo šta pokazati piscu koji dođe nama u goste?! Zar Mi nemamo divno Studentsko ljeto? -Zar nema tamo neka tvrđava u gradu? Ili zar nemaju ti prelijepi vjerski objekti u gradu, zaista nemaju? Zar nema tamo neka pećina “Megara” na sat od grada? Zar nemaju kamene kugle, eno jedna ispred Opštine stoji? Zar nema u Zavidovićima na dvadeset minuta od nas najveća kamena kugla na svijetu, ah da Zavidoviće je veči grad rekoste, nek se promovišu sami?
Zar nema u Tešnju ko biva neka Tvrđava, jest vala daleko Tešanj baš je daleko, u pravu ste?! Daleko je ko daleka Australija na pola sata od nas i što bi ga mi uopšte promovisali jer nije on naš. On je njihov Tešanjski, zar ne?! Zaista je Tešanj daleko?! Ima tu negdje u blizini i Teslićka banja, možda bi se ko i banjao. I pisci se vole banjati, zar ne?! Zar nema na sat i pol od grada voljenog jedno Visoko i Bosanske piramide, čak ni sarajevska Baščaršija nije daleko ako se ima volje da se pokaže nekom ovo podneblje. Imali se šta za pokazati sada jednom piscu, recite mi, molim Vas?
I tako u tišini
I opet raja zagalami… Pusti ba, Maglaj je mali grad, rekoše mi ovu zvanično odomaćenu kontataciju u prohladno majsko kišovito jutro dok oblaci tmurni još uvijek spavali su u posteljini od neprozirne magle?! Jutros sam poranio, jer nije još pravi vikend (tek je petak) pa da se raskomotim ko paša na divanu da dremam do podne i uživam u pjesničkim maštarijama… Pripreme za vikend tek slijede, zar ne?! -Petak je! Osjećam neobičan mir gledajući sa prozora starog u nebeske zamagljene visine i čujem cvrkut ptica, onih istih ptica što na prozor mi dođu da pojedu jutrom hranu koju im serviram.
I tako, u tišini jutrom evo, razmišljam o tome kako oblaci sivi natopljeni suzama saosjećaju sa nama, šaljući nam jasnu poruku kroz natopljene suzama da sam život je promjena. Rekoše mi oni kroz snove, da ne brinem, i da poslije suza sunce nenadano grane… I tako razgovarajući s oblacima ustadoh da napravim nešto konkretno za ovaj naš mali grad kojeg bezuslovno volim… ali…
Ali ostadoh zatečen odgovorom jer čekao sam ga ipak čitav sat, ostade iznenađena i osoba koja bješe pored mene. -Jer onaj koji odlučuje o tome, reče mi: Ako može dođi u ponedeljak, jer očito nisam mu bitan. Jer nemam vilu, kamione i avione, niti imam političku partiju iza sebe, nažalost ili na dobro kako ko na to već gleda, zar ne?! Ipak smo Mi pisci sitna boranija, zar ne?! -U stvari, masa je možda u pravu ko sam ja da išta pametujem ili da predlažem, pa makar bilo to dobro za svijuh nas?!
I tako, ipak jutrom odoh ja u ljepši svijet da pišem pjesme i priče jer svakako, nemamo jedan običan šahovski klub, pusti ba, Maglaj je mali grad, pa zašto bi uopšte trebali imati “Rezidencijalnu kuću sa pisce i pjesnike?!”